Bol u vratu posle rada za računarom, ukočenost donjih leđa ili napeti mišići nakon treninga često navode ljude da potraže brzo olakšanje kod kuće. Vodič za bezbednu TENS primenu pomaže da uređaj koristite upravo u tu svrhu – promišljeno, uz pravilno postavljene elektrode i bez nepotrebnog rizika. TENS može biti koristan dodatak oporavku, ali nije zamena za lekarski pregled kada je bol nov, jak, neobjašnjiv ili se pogoršava.

Šta TENS radi, a šta ne može da reši

TENS je skraćenica za transkutanu električnu nervnu stimulaciju. Uređaj preko elektroda šalje blage električne impulse kroz kožu. Ti impulsi mogu da utiču na način na koji telo doživljava bol i da doprinesu opuštanju napetog područja. Osećaj treba da bude jasan, ali prijatan – kao trnjenje, pulsiranje ili blago peckanje, nikako kao bolno žarenje.

Kod nekih osoba TENS pruža olakšanje kod mišićne napetosti, bola u leđima, vratu, ramenima ili posle fizičkog napora. Efekat zavisi od uzroka tegoba, jačine bola, pravilnog položaja elektroda i individualne reakcije organizma. Nekome odgovara već prvi tretman, dok je drugome potrebno više kraćih primena da proceni da li mu metoda prija.

Važno je imati realna očekivanja. TENS ne leči prelom, infekciju, ozbiljnu povredu, problem sa diskom niti uzrok hroničnog bola. Ako se bol širi niz ruku ili nogu, prati ga utrnulost, slabost mišića, otok, povišena temperatura ili gubitak kontrole nad mokrenjem i stolicom, ne oslanjajte se na kućni uređaj. Potreban je pregled lekara.

Vodič za bezbednu TENS primenu pre prvog tretmana

Pre uključivanja uređaja pročitajte uputstvo baš za model koji koristite. Raspored tastera, programi, preporučena dužina tretmana i održavanje elektroda mogu se razlikovati. Proverena oprema sa jasnom dokumentacijom i domaćom podrškom ovde pravi razliku – ne bi trebalo da nagađate šta koji program radi niti kako se uređaj bezbedno koristi.

Koža mora biti čista, suva i bez ulja, losiona ili kreme. Masni tragovi smanjuju prijanjanje elektroda, a mogu da dovedu do neravnomernog osećaja stimulacije. Proverite da nema rana, osipa, iritacije, sveže modrice ili oštećenja kože na mestu gde planirate tretman.

Sedite ili lezite udobno pre nego što pojačate intenzitet. Ne koristite TENS tokom vožnje, rada na mašinama, kupanja, tuširanja ili spavanja. Potrebno je da u svakom trenutku možete da procenite osećaj i po potrebi odmah smanjite jačinu ili isključite uređaj.

Kako postaviti elektrode

Elektrode se postavljaju na mišićno područje koje boli ili neposredno oko njega, sa razmakom od nekoliko centimetara. Kod bola u donjim leđima, na primer, najčešće se postavljaju levo i desno od kičme, na mišiće – ne direktno preko same kičme. Kod napetog ramena mogu stajati oko bolnog mišića, a ne preko prednje strane vrata.

Počnite sa dve elektrode ako vaš uređaj to omogućava i ako uputstvo ne navodi drugačije. Postavite ih pre uključivanja aparata, a skidajte tek kada ste jačinu vratili na nulu i isključili uređaj. Ne pomerajte elektrode dok stimulacija radi.

Izbegavajte postavljanje elektroda na sledeća mesta:

  • preko prednje ili bočne strane vrata i glave
  • preko grudi, tako da struja prolazi kroz područje srca
  • preko otvorene rane, upaljene kože, osipa ili proširenih vena
  • preko područja sa smanjenim osećajem, gde ne možete pouzdano da procenite jačinu stimulacije
  • direktno preko koštanih izbočina, zglobova ili kičme
  • na stomak i donji deo leđa tokom trudnoće, osim uz izričit savet stručnog lica

Ne stavljajte elektrode tako da jedna bude na prednjem, a druga na zadnjem delu grudnog koša. Takođe, nemojte postavljati par elektroda preko vrata ili glave. Pravilo je jednostavno: stimulacija treba da ostane lokalna, na bezbednom mišićnom području.

Koliko jako i koliko dugo

Intenzitet se uvek povećava postepeno. Počnite od niskog nivoa, zatim polako pojačavajte dok ne osetite izraženo, ali ugodno trnjenje. Ako mišić naglo i neprijatno skače, ako osećate oštar bol ili pečenje, jačina je previsoka ili elektrode nisu dobro postavljene.

Za kućnu primenu često je dovoljno 15 do 30 minuta, u skladu sa uputstvom uređaja i preporukom stručnog lica. Duži tretman nije automatski bolji. Ako koža pocrveni, prvo procenite da li je u pitanju prolazni trag od pritiska elektrode. Ako se jave svrab, osip, jače crvenilo ili peckanje koje ne prolazi, prekinite upotrebu i nemojte ponovo stavljati elektrode na to mesto dok se koža potpuno ne smiri.

Posle tretmana obrišite kožu i pažljivo vratite elektrode na zaštitnu foliju. Ne perite ih agresivnim sredstvima i ne delite korišćene elektrode sa drugim osobama. Kada izgube prijanjanje ili daju neujednačen osećaj, vreme je za zamenu.

Kada TENS nije dobar izbor

Bezbednost nije samo pitanje jačine uređaja. Postoje situacije u kojima TENS ne treba koristiti bez prethodnog saveta lekara ili terapeuta. Osobe sa pejsmejkerom, ugrađenim kardioverter-defibrilatorom ili drugim elektronskim implantatom ne treba da koriste TENS na svoju ruku. Električni impulsi mogu uticati na rad ovih uređaja.

Dodatni oprez potreban je kod epilepsije, srčanih tegoba, poremećaja cirkulacije, dijabetesa sa oslabljenim osećajem u koži, aktivnog malignog oboljenja i trudnoće. Kod trudnoće se odluka o bilo kakvoj elektrostimulaciji donosi isključivo uz savet lekara koji vodi trudnoću. Ako uzimate terapiju zbog ozbiljnog zdravstvenog stanja ili ste nedavno imali operaciju, prvo pitajte lekara da li je TENS prikladan za vas.

TENS ne treba koristiti ni na bolnom mestu za koje ne znate uzrok. Bol posle poznatog napora i blaga mišićna napetost nisu isto što i iznenadan, snažan bol u listu, grudima, stomaku ili glavi. U takvim situacijama prioritet je stručna procena, ne stimulacija.

Najčešće greške koje umanjuju efekat

Prva greška je prejak intenzitet u želji da se rezultat oseti odmah. TENS ne treba da bude test izdržljivosti. Prijatan, stabilan osećaj obično je bolji izbor od maksimalne jačine.

Druga je postavljanje elektroda direktno na mesto najveće osetljivosti, koštanu tačku ili iritiranu kožu. Nekada je bolje postaviti elektrode nekoliko centimetara oko napetog mišića nego baš preko najosetljivije tačke. Ako niste sigurni gde pripadaju, stručan savet pre prve primene može sprečiti nelagodnost i razočaranje.

Treća greška je oslanjanje samo na uređaj. Kod bola u leđima, vratu i ramenima rezultat je često bolji kada se TENS kombinuje sa pauzama od sedenja, laganim pokretom, odgovarajućim istezanjem i korekcijom položaja tela. Kod aktivnih osoba važni su i odmor, postepeno vraćanje treningu i dovoljno tečnosti.

Kako proceniti da li vam TENS odgovara

Posmatrajte reakciju tela tokom narednih nekoliko sati, ne samo dok uređaj radi. Dobar znak je da osećate manje napetosti, lakše se krećete ili vam je bol podnošljiviji bez iritacije kože. Ako nema nikakve koristi nakon nekoliko pravilno izvedenih tretmana, nema potrebe da stalno menjate programe i povećavate jačinu. Tada je korisnije utvrditi uzrok tegobe uz pomoć stručnog lica.

Ako želite sigurnost pri izboru uređaja ili niste sigurni kako da ga primenite na određenu regiju, savetovanje u T&M Therapy može vam pomoći da TENS uklopite u plan oporavka koji ima smisla za vaše telo. Najbolji tretman je onaj posle kog se osećate lakše, a pritom znate da ste ga uradili bezbedno.